DOKAZI IZ SUNNETA O POSTOJANJU DŽINA I ŠEJTANA

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down

DOKAZI IZ SUNNETA O POSTOJANJU DŽINA I ŠEJTANA

Komentar  Ahmed on Wed Oct 22, 2008 12:44 am

1. Od Ibnu Mes’uda, r. a., se prenosi da je rekao: „Jedne noći smo bili sa Allahovim Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve sellem. Izgubili smo ga i tražili po dolinama i gudurama. Pomislili smo da je nestao ili da je ubijen. Prenoćili smo tu. To nam je bila najgora noć koju može neko doživjeti. Kada smo osvanuli, ugledali smo kako Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dolazi iza pećine. Rekli smo: „Božiji Poslaniče, izgubili smo te i tražili, ali te nismo našli. Proveli smo najgoru noć koju može covjek proživjeti.” Rekao je: „Došao mi je džin i pozvao da idem s njim. Otišao sam i učio im Kur’an.” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas je poveo sa sobom i pokazao nam tragove džina i tragove njihove vatre. Kaze da su ga pitali o njihovoj hrani, pa im je rekao: „Hranite se svakom kosti nad kojom je spomenuto Allahovo ime i balegom od zivotinja.” Zatim nam je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Nemojte se njima potirati, jer je to hrana vase brace.”
2. Od Ibnu Se’ida El-Hudrijja, r. a., se prenosi da je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mi je rekao: „Primjećujem da voliš stoku i pustinju, pa kad budeš sa svojom stokom u pustinji, i proučiš ezan, povisi svoj glas, jer ko god da čuje glas mujezina, bio to džin, ili čovjek, ili bilo šta drugo, posvjedočit će mu na Sudnjem danu.”
3. Od Ibnu Abbasa, r. a., se prenosi da je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uputio se sa grupom ashaba na pijacu Ukaz, a između šejtana i obavijesti sa neba je postavljena prepreka i bili su pogođeni svjetlicama. Vratili su se svome narodu. „Šta vam je?”- upitali su ih. Oni odgovoriše: „Između nas i obavijesti sa neba postavljena je prepreka, a nas pogodiše svjetlicama.” Rekli su im njihovi: „Desilo se nešto što vas je omelo, zato pređite zemlju od istoka do zapada kako biste saznali šta je to zbog čega ste spriječeni da prisluškujete (ono što će se desiti u budućnosti). Uputili su se neki od njih prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i onima koji su sa njim krenuli na pijacu Ukaz. On je u tom momentu klanjao sabah-namaz sa ashabima. Nakon što su čuli Kur’an, pažljivo su ga saslušali, i rekli: „Ovo se ispriječilo između nas i obavijesti sa neba.” Vratili su se svom narodu i rekli: “O naš narode, mi smo slusali Kur’an čudesni, koji vodi ispravnom Putu, pa smo povjerovali u njega i više nećemo nikoga Gospodaru našem ravnim smatrati.” Tada je Allah, dželle šanuhu, objavio ove riječi:

„Reci: Meni je objavljeno da je nekoliko džina prisluškivalo i reklo: ’Mi smo, doista Kur’an, koji izaziva divljenje, slušali.“

Ono što je objavljeno Poslaniku bile su riječi džina.
4. Od Aiše, r. a., prenosi se da je rekla: „Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao je: „Meleki su stvoreni od svjetlosti, džini od vatre, a Adem je stvoren od onoga kako vam je već opisano.”
5. Od Safijje bintu Hujejj, r. a., se prenosi da je rekla: „Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao je: „Zaista šejtan kola čovjekovim tijelom kao što kola krv.”
6. Od Abdullaha ibnu Omera, r. a., se prenosi: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Kada neko od vas jede, neka jede desnom rukom, a kada pije neka pije desnom rukom, jer šejtan i jede i pije svojom ljevicom.”
7. Od Ebu Hurejre, r. a., se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ne postoji ni jedno novorođenče, a da ga šejtan prilikom rađanja ne dodirne. Svako od njih zaplače od dodira šejtana. Jedino sina Merjemina (Isa'a, a. s.) i njegovu majku nije dotakao.”
8. Od Abdullaha ibnu Mes’uda, r. a., se prenosi da je rekao: „Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, spomenut je čovjek koji je prespavao cijelu noć, pa je on rekao: „U uho tog čovjeka se pomokrio sejtan.”
9. Od Ebu Katade, r. a., se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Dobar san je od Allaha, a ružan san je od šejtana, pa ko vidi u snu nešto ružno, neka tri puta puhne na svoju lijevu stranu i neka zatraži zaštitu kod Allaha, i taj san mu neće naštetiti.”
10. Od Ebu Se’ida El-Hudrija, r. a., prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kada neko od vas zijeva, neka stavi ruku na usta jer šejtan može ući u njega prilikom zijevanja.”
O ovoj temi postoje i drugi brojni hadisi, ali je onome ko traži istinu dovoljno i ovo.
Sada nam postaje jasno da je postojanje džina i šejtana stvarnost. O tome se može prepirati samo ohol čovjek koji slijedi svoje strasti, a ne želi Allahovu Uputu.
Od Aiše, r. a., se prenosi da je rekla: „Jedan jevrej iz plemena Zurejk je opsihrio Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a zvao se Lubejd ibnul-E’asam. Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, se činilo da obavlja neke poslove, a on ih u stvari nije obavljao. Jednog dana ili jedne noći je bio kod mene, kada je mnogo Allahu dove upućivao, a zatim je rekao: „Aisa, jesi li primijetila da mi je Allah dao odgovor na ono što sam Ga pitao? Dosla su mi dva čovjeka, jedan je sjeo kod moje glave, a drugi kod nogu, pa je jedan drugog upitao: „Od čega boluje ovaj čovjek?” Odgovori drugi: „On je opsihren.” “A ko je to uradio?” Reče: “Lubejd ibnul-E’asam.” “Na čemu mu je napravio sihr?” Kaže: “Na česlju i dlakama koje je stavio u koru od palme”. “A gdje je to? - upita ovaj. “U bunaru Zervan”.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je poslao jednog ashaba da ga izvadi. Zatim je rekao: „Aiša, voda tog bunara izgleda poput boje potopljene kne, a plodovi palmi oko bunara su kao šejtanske glave.” Ja ga upitah: „Allahov Poslaniče, zašto mu ne uzvratiš?” On odgovori: „Allah me je izliječio, a ja mrzim da činim ljudima zlo.” Zatim je naredio da se sihr unisti.”

Značenje hadisa:

Jevreji su se dogovorili sa Lubejd ibnul-E’asamom, (on je bio najpoznatiji jevrejski sihirbaz, neka je Allahovo prokletstvo na njih), da napravi sihr Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a za uslugu su mu dali tri dinara. I zaista, taj je pokvarenjak to i uradio na nekoliko Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, dlaka. Donijela mu ih je robinja koja je dolazila u Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem, kuću. Napravivši na njih sihr stavio ih je u bunar Zervan.
Iz svih predaja ovog hadisa da se zaključiti da je ovaj sihr bio od vrste “spolne nemoći (impotencija)”, jer se Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, činilo da se može sastajati sa svojom ženom, a kad bi joj se približio, bio bi spriječen. Ovaj sihr nije naštetio ni njegovom razumu, ni ponašanju, ni razmišljanju, nego je bio uskraćen samo u ovome što smo spomenuli.
Učenjaci su se razišli oko toga koliko dugo je bio opsihren. Jedni tvrde da se radilo o četrdeset dana, dok drugi kažu da je manje ili više. Allah najbolje zna.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je dugo molio Allaha, dž. š. Allah je udovoljio njegovoj dovi i poslao mu dva meleka. Jedan od njih je sjeo kod glave, a drugi kod nogu, te je jedan od njih rekao: „Šta je s ovim čovjekom?” Drugi je odgovorio: “On je opsihren.” “A ko ga je opsihrio?” “Lubejd ibnul-E’asam, jevrej.” Zatim je objasnio da je njegov sihr napravljen na dlakama Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, kose. Jevrej ih je stavio u koru palme, da bi imao što veći uticaj, a potom ga stavio pod kamen u bunar Zervan. Pošto su meleki tačno utvrdili stanje Božijeg Poslanika i ukazali na mjesto sihra, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio da se sihr izvadi i zakopa, a u nekim predajama stoji da ga je i spalio.
Kada proučimo sve predaje, shvatit ćemo da su jevreji napravili veoma jak sihr s ciljem da ubiju Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poznato je da se nekim sihrima može ubiti. Ali ga je Uzvišeni Allah spasio, te se preobrazio u slabiji vid sihra, a on se zove “rabt” (nemogucnost prilaska ženi-impotencija).

Sumnja i odgovor na nju:

El-Ma’ziri je rekao: „Ovaj hadis negiraju novotari u vjeri, smatrajući da on šteti ugledu poslanstva i izaziva sumnju u njegovu vjerodostojnost. Stoga smatraju da potvrda autentičnosti ovog hadisa steti autentičnost šeri'ata, i kažu: „Možda mu se učinilo da mu je došao Džibril, a. s., a on mu nije došao, i možda mu se učinilo da mu se objavljuje, a ne objavljuje mu se.”
El-Ma’ziri kaže: „Ovo što oni kažu je neispravno, zato što dokaz poslanstva koji je mu’dziza upućuje na istinitost onoga što mu se objavljuje od Allaha, dž. š., i na njegovu bezgriješnost. Dozvoliti nešto što je u suprotnosti sa šerijatskim dokazom je besmisleno.”
Ebu-l-Džukeni El-Jusufi, Allah mu se smilovao, je rekao: „Bolest koja je zadesila Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao posljedica sihra, nimalo nije naštetila ugledu poslanstva. Sve bolesti poznate na dunjaluku spopadale su i poslanike, što je povećavalo njihovu nagradu na Ahiretu, neka je selam i spas na sve njih. Zbog toga, kada mu se pričinjavalo, zbog sihra, da radi neke stvari, a on ih nije činio (a zatim mu je sve to nestalo time što mu je Allah, dž. š., ukazao na mjesto gdje se nalazi sihr i on ga je izvadio i zakopao), to nimalo nije naštetilo njegovom poslanstvu. To je bolest kao i ostale bolesti. Bolest nije imala nikakvu dominaciju nad njegovim razumom. Sihr se odrazio samo na pojedine organe kao što su oči, tako da mu se činilo da prilazi svojim ženama, a on to nije činio. U fazi bolesti navedene stvari ne mogu naštetiti poslanstvu.
On dalje kaže: „Čudim se onima što smatraju da ono što se desilo Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, posljedicom sihra, šteti njegovu poslanstvu i pored toga što se u Kur’anu jasno spominje slučaj Musa’a, a. s., sa sihirbazima i faraonom, kad se i Musa’u učinilo da njihovi štapovi pužu. Allah ga je učvrstio, kao što se u Kur’anu to spominje:

„Ne boj se!“ – rekosmo mi -, „Ti ćeš, doista, pobijediti! Samo baci to što ti je u desnoj ruci, progutat će ono što su oni napravili, jer je ono što su oni napravili samo varka čarobnjaka, a čarobnjak neće, ma gdje došao, uspjeti.“ I čarobnjaci se baciše licem na tle govoreći: „Mi vjerujemo u Musaova i Harunova Gospodara!“

Ni jedan učenjak niti pametan čovjek nije rekao da ono što se pričinilo Musa’u, a. s. (kretanje konopaca), šteti njegovom poslanstvu. Naprotiv, rekli su da takve stvari koje se dešavaju poslanicima, alejhimusselam, povećavaju snagu imana. Uzvišeni Allah ih pomaže protiv njihovih neprijatelja i daje im nadnaravne pojave u vidu vidljivih mu’džiza, a ponižava sihirbaze i kafire, i čini da sretan kraj bude za bogobojazne. Ovako je to pojašnjeno u brojnim ajetima.”
Od Ebu Hurejre, r. a., se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Klonite se sedam najvećih grijeha.” Upitali su: “A koji su to grijesi?” Rekao je: “Pripisivanje Allahu druga, vradzbina (sihr), ubistvo osobe koju je Allah zabranio da se ubija osim u slučaju zadovoljavanja pravde, uzimanje kamate, uzimanje imetka siročeta, bježanje s bojnog polja, klevetanje čestitih i bezazlenih vjernica.”
Ovim hadisom se dokazuje postojanje sihra. Poslanik, a. s., nam naređuje da ga se klonimo, i pojašnjava nam da je to težak grijeh koji vodi u propast. Sve to govori da sihr uistinu postoji, i da nije izmišljotina.
Od Ibnu Abbasa, r. a., prenosi se da je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Ko nauči proricati u zvijezde, naučio je dio sihra. Povećanjem znanja o proricanju u zvijezde, povećava se znanje o sihru.”
Ovaj hadis nam dokazuje da je Poslanik, a. s., ukazao na jedan od načina učenja sihra, ali s ciljem upozorenja kako bi ga se muslimani čuvali. Tu je, upravo, i dokaz da je sihr činjenično znanje, koje se uči. Na to upućuju i ove Allahove, dž. š., riječi: „...pa su učili od njih kako će razdvojiti muža od žene.” Jasno je da je sihr nauka kao i sve druge nauke, ima svoje temelje na kojima počiva, a izloženi prethodni ajet i hadis osuđuju sihr.
Od Imran ibnu Husajna, r. a., prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nije od nas onaj koji predskazuje i kome se predskazuje, onaj koji proriče i kome se proriče, onaj koji pravi sihr i ko traži da se nekome napravi sihr, a ko dođe vračaru pa povjeruje njegovim riječima, porekao je ono što je objavljeno Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem.”
Dokaz u ovom hadisu o postojanju sihra je u tome što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio sihr i odlazak sihirbazu, a on ne zabranjuje ništa što ne postoji i što nije vidljivo i stvarno.
Od Ebu Musa'a El-Eš’arija, r. a., se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nece ući u džennet onaj koji je privržen alkoholu, niti onaj koji vjeruje da sihr djeluje sam po sebi (bez Allahove, dž. š-, odredbe i volje), i onaj koji kida rodbinske veze.”
Poslanik, a. s., je zabranio vjerovanje da sihr djeluje sam od sebe. Dužnost je vjerniku da vjeruje da sihr ili slične pojave ne mogu djelovati bez Allahove, dž. š., volje. Kur’an kaže: „Ali nisu mogli time nikome, bez Allahove volje nauditi.”
Ibnu Mes’ud, r. a., kaže: „Ko ode vračaru ili sihirbazu ili proroku, pa povjeruje u ono što kaže, porekao je ono što je objavljeno Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem.

Ahmed
Admin

Broj komentara : 78
Join date : 2008-10-20
Age : 27
Mjesto : Sarajevo

Vidi profil korisnika http://putokazdoistine.forumotion.com

Na vrh Go down

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh


 
Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu